Свети Трифун, виноградарска слава обележена је и ове године у многим подрумима Србије и у региону.

– Хоћу да познаваоцима и љубитељима вина пожелим да вам ова година буде срећна и успешна, свим винарима колегама пожелим срећну славу, да година буде добра, берба родна и да следећих година пијемо добра и квалитетна вина. Хвала вам што сте дошли, уживајте и живели – изрекао је у даху Веселин Деспотовић обрачајући се гостима који су дан Светог Трифуна свечано и у духу с традицијом обележили у његовој винарији Деспотика, надомак Смедеревске Паланке.

А онда је повике „срећна слава“ у трпезарији ове модерне винарије заглушио звук куцања бројних кристалних чаша. Нека дивна унутрашња радост испунила је људе. Да ли због прелепог сунчаног дана изнад овог дела Шумадије, или ритуала орезивања лозе, што је уследио након очитаних молитви и позива Светом Трифуну да „заштити и од сваког зла избави“ оне који то од њега највише очекују?

Окупљени су се утркивали ко ће да засече прокупац који се пружио овде испод винарије све доле до пута. „До ког окца, да не повредим биљку“, брижни су били они са мање искуства. А кад би на пресечено стабло штедро потом по обичају накапали црвено вино, изгледало је збиља као да млада, али већ бујног тела лоза, крвари. Но, црвено, што би рекли, на срећу… И за срећу више од једног хектара изораног десно од винарије, где ће ускоро бити посађене младице домаће сорте морава, која се очигледно све боље котира у овој винарији. Коначно, ничега овде није недостајало. Ни жита, ни славске свеће, ни сјајних музичара, ни реш прасенцета, ни песме и дружења. Вина поготово. На дан Светог Трифуна можете слободно и да се заљубите јер је то и Дан заљубљених. Али, није забрањено заљубити се и у једно ново вино. Напротив. Јер, иако смо уживали из бербе у бербу у све бољим етикетама Небо 2015, купажи пино блана и ризлинга, совињону Бескрај из исте године, те озбиљном кабернеу Доказ који пуноћом и посебним ситним пецкањем на језику све време дозива на следећу чашу (па и боцу), посебне поклоне домаћин је припремио за сам смирај овог чаробног дана.

Прокупац из ове младе али већ афирмисане винарије одавно се најављује. Нестрпљење једино није издало Веселина Деспотовића који је овај тренутак одлагао до последњег момента, а онда је коначно пред госте премијерно изнесена најновија етикета аутохтоне српске сорте која хвата све већи замах у укупној производњи вина у Србији. Довољно изненађење је већ и име вина Змајевити прокупац 2015, а тек садржина! Прелепе боје јако зрелог зрна нара са јарким, готово сунчаним одбљесцима, лаган и прозрачан, дивних назнака свежине већ на носу, овај прокупац је потпуно јединствен у палети српских вина ове сорте. Додатак нешто мање од 15 % пино ноара, упутио га је стилски управо онамо куда би прокупац према мишљењима стручњака требало да крочи. Кад се мало аерира, кад му се ослободе крила, овај „змај“ са 13,5 % алкохола ће понети име прокупца веома далеко и учинити да се у њега неизоставно заљубите и одмах затражите још једну чашу.

Али, то није био крај ексклузивним изненађењима. Зоран Драгољевић Жорж, канцелар Винских витезова Шумадије, с поносом је подигао боцу Витешког вина које је за његов ред специјално израдила винарија Деспотика. Реч је о снажној и комплексној купажи четири црвене сорте по избору витезова: 50 % каберне, 20 % мерло, 20 % црни бургундац и 10 %, наравно, прокупца. Вино којим ће се витезови с правом поносити и које ће бити драгоцен дар у сусрету са колегама из читавог света.

Уследила је још једна од стотинака здравица, а онда су виолина, контрабас, хармоника и тамбурица својеврсном музичком купажом обојиле вече до краја…

Рецимо још и тп да ће прокупац Змајевити шира публика имати прилику премијерно да проба на предстојећем Београдском сајму вина (BeoWine Fair 2017).

ЗМАЈЕМ ИЗНАД ДЕСПОТИКЕ
Како и зашто је прокупац Змајевити 2015 добио име, објаснио је Веселин Деспотовић:

– У српској традици постоје змајевита деца, људи и јунаци који настају из везе змаја са лепом девојком. Змајеви су велики и веома захтевни љубавници, а деца која се роде из те везе испод пазуха обично имају мала крилца. Она су предодређена за велике борце, јунаке, заштитнике свог родног села, краја, околине. Змај у нашој традицији има позитивну конотацију, за разлику од але или аждаје која је отелотворење зла у другим културама. Ала доноси невреме, град, кишу, олују и неопходан је змај да се бори и победи је. Змај од Јастрепца је према неком предању посећивао српску књегињу Милицу и из те везе је настао деспот Стефан Лазаревић, велики јунак и борац. На списку 22 витеза европског реда витезова Змаја, он је био први на списку. У Британском музеју постоји такозвани „мач из Јорка“ кога је мађарски краљ поклонио енглеском краљу, који има обележја реда змаја, идентична онима на мачу и грбу деспота Стефана. Да, ово је вино директна посвета и омаж српском деспоту Стефану, а ми смо створили вино Змајевити да се бори за нас винаре и наша вина, прокупац посебно!

http://www.vino.rs/vesti/item/2162-sveti-trifun-na-krilima-novog-prokupca.html