Импресивна симболика везана за најновије вино Деспотике, све значајније српске винарије, чини Змајевитог већим од себе.

Свака појава неког новог прокупца на нашој сцени повод је изузетној радости. Винарија Деспотика, иако изузетно млада, па и за наше појмове, својим концептуалним приступом у поимању, производњи и промотивним активностима везаним за вино, добија све већи број поклоника. У току је, за сада још полузванично, премијерно испијање прокупца ове винарије, на брижљиво бираним местима. Редакција Виновника свакако да спада у та места. Радост те почасти и у овом случају, корелативном са дегустацијом Савиног Поља, превазилази пуки факт о премијери. Напросто, у питању је вино, много важније од себе.

Пре свега, Деспотика је истакнута шумадијска винарија. Винска Шумадија, позната под слоганом „може све, а не мора ништа“, готово стопроцентно држи интернационални курс сортимента. Деспотикин прокупац је у том смислу, прва права озбиљна аутохтона боца из ове наше, организационо, функционално и по агилности, убедљиво најјаче регије. Стога је значај Змајевитог немерљив у том, аутохтоном смислу, очајнички потребном Шумадији. А то је само мрвица…
Змајевити је, пре свега са симболичког аспекта, моћан кохезиони фактор две куће: Винарије Деспотика и наше (портал Виновник). И поред нескривених симпатија за неке етикете ове винарије, при чему посебно место заузима Морава, тек је Змајевити нераскидива спона. Оно што ми тражимо у и око вина, ова етикета издашно нуди. Змајевитог прати пребогата прича, заснована на историји, па не морамо много да копамо и везујемо ово вино уз нешто, литерарним играријама. По први пут је, али врло достојанствено и само симболички, у наше животе кроз један производ ушетао вероватно наш најспособнији владар икада – Његово Величанство Деспот Стефан Високи Лазаревић. Величина овог чудесног интелектуалца, импресивног дипломате, непревазиђеног витешког ратника, сјајног стратега, значајног градитеља, али и изузетне уметничке душе, наравно да нам није довољно позната. Очигледно није био губитник…
Деспот Стефан Високи је био први носилац витешког ордена Реда Змаја првог реда. Овај ред је основао 12-тог децембра 1408-ме године Угарски Краљ Жигмунд Луксембуршки. Ред је имао 24 члана. Изглед ордена је варирао, а у Винарији Деспотика су се потрудили да им змај на етикети поприлично личи на изворни орден и у томе су успели. Муке претварања овог цртежа у векторе такође су за неку врсту ордена. Елем, Деспот Стефан Високи (по мајчиној линији везан за нашу, без конкуренције најозбиљнију династију – Немањиће) је први потписник повеље о оснивању Витешког Реда Змаја и јако је добро што су га у Винарији Деспотика на неки начин оживели. Ову винарију краси сјајна скулптура Марка Мрњавчевића на легендарном Шарцу, а познато је да Марков историјски значај не превазилази значај председника месне заједнице Горње Поље. Изворно несретни Марко је само након живота имао свог Вучићевића, да о њему прави мит. Деспоту Стефану се није посрећио такав „зналац“ јако дуго.
Е сад долазимо до једног дела који се неће допасти људима из винарије, али напросто се мора поменути. Деспотика на својим етикетама има одређене врсте препорука. Књига, музика, храна и температура служења спадају у тај корпус савета. У случају Змајевитог, направљена је грешка када је литература у питању. „Народне песме Вука Стефановића Караџића“ нису никако књига за Змајевитог, ни по једном основу. Сумњиви рециклатор, али агилни записничар, који је присвојио (а зна се прецизно шта и од кога) ауторска права за готово целокупно своје „дело“ (Неправда нанета Сави Мркаљу је неопростива, што можете макар овлаш изгуглати или читати Мешу Селимовића – прим. Н. А.), не сме доћи у везу са аутентичним реалним херојем, поготово калибра Деспота Стефана. Уз ово вино се чита књига „ВИТЕЗ У ДОБА ЗЛА“ великог професора Николе Моравчевића, пошто је тај роман управо прича о Деспоту Стефану Лазаревићу. Велику кнедлу која ће вам се формирати док читате живот овог импресивног владара поховану тугом што данас немамо никога достојног ни да му гланца копље, најлакше ћете разграђивати гутљајима Змајевитог.
Као што видите, Змајевити распаљује страсти и пре но што се отвори, а што је озбиљна препорука да га набавите. Аутохтоност у Шумадији, Деспот Стефан Високи, „раскринкајмо Вука“, а нисмо стигли ни до пампура. Овакав улаз у отварање сигурно не поседује ниједно вино у нас. Сумњамо и за споља. И онда, Змајевити…
Вина Деспотике, нарочито Траг и Доказ, спадају у тзв. тврђи сектор, односно у специфична робусна вина која имају своју одану и бирану публику. Из тог разлога, расла је знатижеља за прокупцем ове винарије. Да ли ће и он бити на линији? Јесте да је у питању прокупац, мало „мекша забава“ од бордошких Звезде и Партизана, али ипак, Деспотика је Деспотика, односно „Има да пршти“. Међутим, у Деспотици већ више од годину дана ради, мудро „селектовани“ Младен Драгојловић, вољени и оспоравани, али недвосмислено признати енолог чији вински потпис спада у ред оних који се препознају. Паметном довољно… Готово сам сигуран да му је ово први прокупац у каријери. Субјективно, а како другачије, гледано, делује да се Младен водио пино ноар курсом у приступу Змајевитом. Без претенциозних жеља, пошто је познат као неко ко не „силује“ сировину, Младен је са респектом урадио млади прокупац, сачувавши базне карактеристике сорте. О томе да „уме са дрветом“ боље од 95% столара у Србији, не треба трошити речи. Храст који је сада, на старту каријере Змајевитог у потпуној позадини, временом ће додатно објаснити разлог свог постојања. Змајевити је направљен да живи. Тренутно је млад, воћан, танан, свиленкаст, са пријатним танинима и лепо уклопљеним киселинама. Пошто је у питању баш баш младо вино, топло препоручујем декантирање (пола сата је сасвим довољно) и онда ћете добити праву слику. Искрено се надам да су у Деспотици баш желели овакво вино, пошто би то онда јасно указивало да знају шта да пожеле.

Тако да, даме и господо, након великог броја наших озбиљних и јаких винарија које су посегнуле за нашим краљем међу сортама, појавио се још један прокупац. То је прокупац са изузетном причом иза себе и одличан путоказ за нове винарије, које из дана у дан надиру. Добро нам дошао, Змајевити!

Ненад Андрић

http://www.vinovnik.rs/Mnogo-vi%C5%A1e-od-premijere